od bola do preobražaja

Možda ti govore: „budi jak“, „biće to ok“, “život ide dalje”. Možda si raskinuo pa čuješ: “ma ko je jebe”, a poslednje što želiš i da zamisliš je – ko je jebe.

U sebi znaš da su to sve sranja. Gde dalje? Za šta dalje? Znaš da se u tebi raspada nešto dublje – identitet, smisao, slika o sebi, o ljubavi, životu. Da gazeći sadašnjost i ono što doživljavaš iznutra gaziš najvredniji deo sebe.

Prošao sam takve stvari. Ne – čitajući knjige (mada neke pomažu), nego pišajući krv. I pišući knjige, doduše.

Jako dobro znam kako izgleda kad ti se svet uruši. Izbeglištvo. Bolest bliskih ljudi. Smrt najdražih. Raskidi.

I znam da se svaka kriza može pretvoriti u duboku i smislenu promenu i doneti novo životno proleće. Za početak, sve što treba je da ne pobegneš u hiperaktivnost i u laka, dostupna kvazi-rešenja.